Press "Enter" to skip to content

Удружење Српска Рамонда: Саопштење поводом годишњице масакра над Србима у Паулин Двору

Данас 11. децембра 2020. године навршава се 29. година од масакра над Србима у Паулин Двору, када је убијено седамнаест лица српске националности и једно мађарске. Масакр су извршили припадници 130. бригаде Хрватске војске


Неколико дана пре масакра ради одмазде због смрти њиховог саборца, злочинци су похватали цивиле односно ненаоружане мештане Паулин Двора и одвели их у кућу Андрије Буквића, улица Главна број 52 и тамо су држани у кућном притвору. Све до 11. децембра када су припадници 130. бригаде Хрватске војске (њих око десетак) на жртве бацили ручне бомбе и испаљивали рафале из аутоматског оружја. Неке жртве су дуго умирале, јер су крвариле од нанесених повреда, али нико им није имао помоћи. Тек ујутро, након злочина, односно 12. децембра 1991. из Осијека стижу кола хитне помоћи, али тада су већ све жртве биле преминуле.

Након тога је дошла друга група хрватских војника која је минирала кућу Андрије Буквића где се десио масакр. Тада су покупили сва тјела и однели их на простор војног складишта Луг код Чепина (Осијек), где су сакривени у „гробници“ која је прекривена старим аутомобилима. У журби су заборавили да покупе тело Даре Вујновић, која је тешко рањена у једној остави у кући. Она је „преживела“ тај масакр и кренула је након тога у правцу баште по помоћ, али није дуго издржала и пала је на земљу умирући у тешким мукама. Њен леш су 12. децембра 1992. године пронашли припадници ЈНА и ТО, и она је сахрањена на гробљу у Трпињи.

Тог 12. децембра 1991. године нестала је и непокретна и болесна старица Милка Лапчевић (81), а чији су посмртни остаци пронађени почетком марта 1992. године, смрзнути у каналу у близини села Храстин.

27. новембра 1996. године тадашњи командант Другог зборног подручја, а касније саборски заступник, генерал Ђурко Дечак, службено извештава и тражи помоћ од Мирослава Туђмана, тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе (ХИС), за решавање проблема око транспорта и прелокације посмртних остатака жртава овог масакра. Овај допис је био под ознаком строго поверљиво, па тако већ убрзо после тога 12. децембра 1996. године, почиње њихова ексхумација и паковање у пластичну бурад.

Средином јануара 1997. године на састанку у Осијеку који је био у строгој тајности, одређена је нова „гробница“ за жртве паулиндворског масакра, а то је село Ризвануша на Велебиту (недалеко од Госпића), 500 километара удаљено од Паулин Двора.

Уз надзор Сигурносно – информативне службе (СИС), на чијем се челу тада налазио пуковник Анте Гугић, а уз помоћ Криминалистичког сектора Војне полиције, на чијем је челу тада био мајор (хр. бојник) Анте Главан, транспорт посмртних остатака је извршила Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.

По наређењу главне Хашке тужитељке, Карла Дел Понте маја 2002. године, истражитељи Хашког трибунала су на локацији Ризвануша, пронашли и ексхумирали посмртне остатке жртава овог масакра. Породице жртава су годину дана касније у Заводу за судску медицину у Загребу идентификовале њихове ближње, а већина од њих је сахрањена у заједничкој спомен гробници у Паулин Двору, чију су изградњу финансирале породице убијених. Посмртни остаци Милке Лапчевић која је страдала 12. децембра 1991. ексхумирани су јуна 2006. године са Централног гробља у Осијеку, а октобра исте године је идентификована и сахрањена на истом гробљу.

Због масакра у Паулин Двору, осуђени су само Никола Иванковић на 15 година и Енес Витешкић на 11 година затвора. У првој пресуди која је донесена 2004. Енес Витешкић је ослобођен кривице, да би Врховни суд Хрватске вратио поступак на почетак, друга пресуда 2007. године је имала исти сценарио као и прва. Тек 2013. године бивши припадник хрватске војске Енес Витешкић је осуђен правоснажно на 11 година затвора.

Док је Никола Иванковић још 2004. осуђен од Жупанијског суда у Осијеку на 12 година затвора, а Врховни суд Хрватске преиначио пресуду на 15 година затвора.

И после двадесетдевет година још увек нико није процесуиран по командној одговорности, као ни они који су учествовали у прикривању овог злочина, односно они који су учествовали у премештању посмртних остатака жртава.

У Ваљеву 11. децембра 2020. године

Удружење Српска Рамонда

Жртве масакра у Паулин Двору су: Милaн Лaбус (1941); Спaсоjа Миловић (1933); Боja Грубишић (1917); Божидaр Суџуковић (1913); Босиљкa Кaтић (1944); Бошко Jeлић (1944); Милaн Кaтић (1933); Дмитaр Кaтић (1909); Дрaгињa Кaтић (1922); Вукaшин Мeдић (1923); Дaринкa Вуjновић (1934); Aнђa Jeлић (1950); Милицa Миловић (1934); Пeтaр Кaтић (1937); Jовaн Гaврић (1936); Милeнa Родић (1928); Милкa Лaпчeвић (1910); Мaриja Суџуковић (1914); Дрaгутин Кeћкeш (1939)

Пратите нас на Фејсбуку, ИнстаграмуТвитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!

Један оброк много наде

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.
%d bloggers like this: