Press "Enter" to skip to content

Удружење Српска Рамонда: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у Бјеловцу, Сикирићу и Лозничкој Ријеци

Данас се навршава 28 година од масакра над Србима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. 14. децембра 1992. године муслимански злочинци из Сребренице предвођени Насером Орићем убили су у ова три села 68 мјештана, а укупно током Одбрамбено-отаџбинског рата њих 109.


Пратите нас:

Тог 14. децембра 1992. муслиманске снаге тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у раним јутањим часовима извршиле су напад на српска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека, која се налазе на лијевој обали Дрине једно поред другог.

Становнике ових села је пробудила рафална паљба и повици са околних брда: “Ћетници, све ћемо вас поклати! Предајте се! Хватај живе!…”, а који су се чули при нападу на сва српска села у Подрињу. А повици су имали за циљ да изазову још већи страх код ненаоружаних цивила, који су већ били престрављени са претходним нападима на друга српска села и ужасне злочине који су у њима почињени.

Злочинци предвођени Насером Орићем су на најмонструознији начин убијали Србе у овим селима, а две трећине жртава су били цивили.

Пратите нас

Најмлађа жртва масакра био је петнаестогодишњи Чедо Миладиновић, а тада су убијени и годину дана старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић.

Најстарија жртва масакра била је осамдесетједногодишња старица Злата Јовановић, која је убијена на кућном прагу, њој су тог дана убијени и син Милан и унука Раденка.

Мањи део становника покушао је да се пробије према ријеци Дрини и да се чамцим пребаци на сигурно у Србију, али су поред ријеке муслимански војници у засједи дочекели збјег, тако да су многи Срби убијени покушавајући да се спасу. Муслиманске снаге су преживјеле Србе заробиле и одвеле у логоре у Сребреницу.

Међу онима који су одведени у сребреничке логоре био је Немања Филиповић, беба од седам мјесеци, те његова сестра Оливер Филиповић, која је имала три године. Тада је одведен и дјечак Брано Вучетић, један од симбола страдања Срба у Одбрамбено – отаџбинском рату, који је у сребреничким логорима мучен 56 дана. Он је тада имао само 9 година, а изгубио је целу породицу, њему су тог дана убијени отац Вучетић Радован (1943) и брат Миленко Вучетић (1975), мајка Радојка је убијена три месеца раније такође од муслимана. Сви заробљени су злостављани у логорима, а након скоро два мјесеца размењени за заробљене припаднике тзв. Армије БиХ у Скеланима.

Придружите нам се на Виберу

Старица Достана која је такође одведена у сребреничке логоре, ускоро након размјене од посљедица мучења и тортуре је обољела и умрла. Трајне трауме остале су и на осталим логорашима.

Такође тог дана мајци Славки Матић која је једна од многих српских мајки које су изгубиле све у Одбрамбено – отаџбинском рату, убијене су кћерке Матић Гордана (1967) и Матић Снежана (1965), те супруг Матић Радивоје (1937).

За овај злочин, као ни за убиства 3267 Срба у Подрињу које су сребренички муслимани од 1992. до 1995. године убили на најмонструознији начин још увијек нико није одговарао, иако су правосудним органима БиХ поднесени бројни докази и свједочења о почињеним злочинима.

Током суђења Насеру Орићу команданту сребреничких муслимана, достављени су докази о страдању у ова три села, али Хашки Суд те доказе није узео у обзир, а сам Орић је ослобођен свих оптужби.

Сви причају о Сребренице и догађају из јула 95-те, за који су осуђени сви, можда је једино још остало да се осуде сви Срби који су у то време били живи, а да са друге стране сви ћуте за злочине над Србима које су убијали ти за којима сви жале. За српске жртве нема правда на овоме свјету, породицама жртава је једино остало да се уздају у вјечну правду Божију.

Придружите нам се на Телеграму

Преживели мештани препознали су следеће муслимане који су учествовали у нападу и злочинима: Ибрић (Мује) Алија “Курта”, Салиховић (Авде) Хидан, Салиховић (Авде) Бесим, Синановић (Рахман) Ресид, Зукић (Салиха) Садик, Ахметовић Харис “Хари”, Бегзадић (Алије) Хајрудин, Каменица Џемаил, Каменица (Идриза) Рамиз, Каменица (Идриза) Муниб, Киверић (Ибиса) Есма, Малагић (Хилме) Хајрудин, Салиховић (Едхема) Мидхат, Салиховић (Авдо) Адил, Салиховић (Раме) Едхем, Салиховић (Едхема) Фикрет, Синановић (Рахмана) Муриз, Салиховић Рифет, Зукић Мулија, Даубашић Рифет, Даубашић Хасан, Малагић Мирсад, Малагић Мујо, Синановић Сенада, Омеровић Сафет – Мис, и други.

Убијени су: Живојин (Благоје) Илић, 1928; Радојка (Коста) Илић, 1935; Радован (Богосав) Митровић,1948. и његов брат 4) Срећко (Богосав) Митровић, 1946; Миломир (Богосав) Недељковић, 1940; Љубисав (Обрад) Недељковић, 1925; Ратко (Светислав) Недељковић,1946; Слободан (Миладин) Петровић, 1976; Душан (Раде) Продановић, 1931; Обренија (Миладин) Ранкић, 1934; Златан (Ранко) Симић, 1961; Живадин (Светолик) Симић, 1946; Радисав (Светолик) Симић, 1937 или 1939; Гроздана (Василије) Симић, 1931; Драгиша (Бранко) Стевановић, 1966; Миломир (Љубисав) Танасић, 1939; Милан (Петра) Танасић, 1957; Обренија (Обрад) Тришић, 1931; Новак (Срећко) Вуксић, 1931; Милован (Максим) Симић, 1949. Богичевић (Миленко) Златан, 1975; Цвијић (Илија) Миодраг, 1972; Деспотовић (Витомира) Слободан; Филиповић (Неђо) Стево, 1951; Илић (Илија) Милисав, 1957; Илић (Мићо) Милун, 1939; Јовановић (Милош) Злата, 1911; Јовановић (Милисав) Раденка, 1974; Лукић (Радивоје) Вида, 1933; Маринчевић (Новица) Мирослав, 1965; Матић (Илија) Радивоје, 1937. и његове кћерке Матић (Радивоје) Гордана, 1967. и Матић (Радивоје) Снежана, 1965; Миладиновић (Петко) Мирко, 1971. и његов брат Миладиновић (Петко) Чедо, 1975; Милутиновић (Чедо) Славко, 1963; Недељковић (Ратко) Слободан, 1970; Петровић (Крсто) Мирко,1920; Петровић (Милан) Мирко, 1972; 20) Савић (Остоја) Митар, 1954; Танасић (Сретен) Радован, 1923; Томић (Живојин) Рајко, 1955; Тошић (Живорад) Милорад, 1972; Тришић (Томислав) Зоран, 1968; Десимир (Никодин) Матић, 1928; Дамњановић (Видоје или Радивоје) Славомир, 1971; Дамњановић (Светозар) Недељко, 1959; 3) Филиповић (Милисав) Драгољуб,1942. и његов син Филиповић (Драгољуб) Драган,1962; Јовановић (Петко или Петар) Милан, 1948; Јокановић (Петар) Ђоко, 1956; Јовановић (Веселин) Милош; 1928; Кнежевић (Војислав) Жељко, 1966; Лукић (Чедо) Крстина, 1948; Милковски (Николче) Бојан, 1938; Петровић (Божидар) Млађен, 1958; Петровић (Богдан) Миодраг, 1948; Станковић (Рајко) Раденко, 1972; Симић (Илија) Ратко, 1951; Тодоровић (Крсто) Божо, 1949; Вучетић (Саво) Радован; 1943. и син Миленко (Радован) Вучетић, 1975;

У Ваљеву, 14. децембра 2020. године

Удружење Српска Рамонда

More from ЧланциMore posts in Чланци »

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.