Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије
Магашићи у општини Братунац су село са отприлике једнаким бројем и Срба и Муслимана /353 Срба, 292 Муслимана/ – српски дио села нападан је више пута, а најжешћи напади догодили су се 20. јула и 25. јула 1992. године.
Убијени су сљедећи сељани: Стојан /Живорад/ Поповић /1967/, Живко /Војислав/ Цвјетиновић /1950/, Љиљана /Душан/ Илић /1975/, Зорка /Марко/ Илић /1947/, Миленија /Милорад/ Илић /1944/, Љубинка /Петар/ Илић /1952/, Марјан /Радомир/ Илић /1963/, Љубица Милановић, Благоје /1907/, Лепосава /Ристо/ Поповић /1919/, Љубица /Живорад/ Мирковић /1942/ и Цвијетин /Николија/ Ђуричић.
У ова два напада убијено је шест жена, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.
Међу нападачима сељани су препознали муслимане чија су имена наведена у Меморандуму.
Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије.
ЈЕЖЕСТИЦА
Јежестица /општина Братунац/, једно од већих чисто српских села у овом региону /502 становника српске националности/. Село је нападнуто 8. августа 1992. године.
Том приликом запаљено је 55 српских кућа и убијено је деветоро мјештана.
Убијен је Анђелко /Љубомир/ Млађеновић /1965/. Његово тијело је сахрањено без главе, која је одсјечена и коју су нападачи однијели.
Међу убијенима су Војин /Раде/ Богићевић /1929/, Драган /Љубомир/ Млађеновић /1960/, Савка /Обрен/ Млађеновић /1931/, Сретен /Милош/ Ранковић /1962/, Милан /Владо/ Ранковић /1935/, Савка /Недељко/ Стјепановић /1951/, Милосав /Обрад/ Стјепановић /1919/ и Србо /Саван/ Ђурић /1944/.
Највећи дио села је опљачкан и спаљен.
Други напад на ово исто село, односно на преостале засеоке, догодио се 7. јануара /на Божић/ 1993. године када су убијени сљедећи мјештани: Радомир /Вујадин/ Јовановић /1959/, Бошко /Мика/ Ђукановић /1928/, Невенка /Ристо/ Ђукановић /1946/, Иван /Владо/ Ђукановић /1954/ и Крсто /Владо/ Ђукановић.
Међу нападачима сељани су препознали муслимане чија су имена наведена у Меморандуму.
Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије.
Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.
Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.
Наставак сутра…
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Срна
Be First to Comment