Видоје /Павле/ Лазић /1937/ из сребреничког села Брежани разапет је и спаљен 30. јула 1992, пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића
Рада /Илија/ Милошевић, 1968, Загони, масакрирана у овом селу 5. јула 1992.
Радинка /Драгомир/ Цвјетиновић, 1952, Ажлица, масакрирана у Залазју 12. јула 1992.
Марко /Јаков/ Мичић, 1949, Слапашница, рањен и заробљен, а грло му је пререзано у селу Глогова 24. јула 1992.
Љубица /Драго/ Гагић, 1950, Прибићевац, починила самоубиство у затвору у Сребреници због константног малтретирања и мучења, вјероватно 7. јула 1992.
Анђелко /Љубомир/ Млађеновић /1965/ из братуначког села Јежестица ухваћен је док је радио са мајком на свом имању, глава му је одсјечена и пренесен је са мјеста злочина 8. августа 1992, наведено је у овом документу који је у посједу Срне.
Савка /Обрен/ Млађеновић /1931/ из Јежестице ухваћена је и убијена док је радила са својим сином на њиховом имању 8. августа 1992.
Бранислав /Светозар/ Лазић /1937/ из мјеста Топлице код Сребренице масакриран је у овом селу 10. августа 1992.
Драгомир /Јефта/ Митровић /1939/ из братуначког села Ранча умро је под мучењем у муслиманском селу Поточари 12. августа, 1992.
Милош /Веселин/ Јовановић /1928/ из братуначког села Лозница убијен у овом селу 14. децембра 1992.
Урош Јовановић /1921/ из сребреничког села Млечва претучен је у затвору у Сребреници или у Поточарима, а као посљедица тога преминуо је у зворничкој болници.
Божидар /Никола/ Ковачић из села Тегаре код Сребренице извршио самоубиство усљед мучења у муслиманском селу Поточари.
Радо Јовановић из Факовића убијен је као затвореник.
Крсто /Душан/ Лазић /1933/, из братуначког села Брана Бачићи, грло му је пререзано 7. јануара 1993.
Симо Танасијавић из сребреничког села Чичевци пронађен је убијен и кастриран.
Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.
Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.
Наставак у понедељак…
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Срна
[…] Видоје Лазић разапет и спаљен Придружите нам се на Виберу […]