Press "Enter" to skip to content

Вокер и Кушнер – вође терористичке ОВК

Бивши истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић говорила је у интервјуу за Срну о наоружавању терористичке ОВК, истини о Рачку, о Вокеру и Кушнеру и њиховој улози у терористичкој ОВК, о “независном Косову”…


Напомена: Интервју је објављен у четири одвојена текста које смо саставили у један

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ИСТИНА О РАЧКУ УТВРЂЕНА – ВОКЕР, КУШНЕР И ВОЂЕ ОВК МОРАЈУ ОДГОВАРАТИ

Даница Маринковић; Фото: Срна

Бивши истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић рекла је Срни да је “масакр у Рачку”, у коме је 15. јануара 1999. године убијено 45 терориста, “сценарио албанског лобија” и да је истина о томе утврђена, али српска страна мора истрајати све док се против америчког шпијуна и шефа посматрачке–верификационе Мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера и првог цивилног администратора Бернара Кушнера не подигну оптужнице.

“Све док се против Вокера и Кушнера не подигну оптужнице, а команданти терористичке ОВК Хашим Tачи, Рам Буја, Агим Чеку, Фатмир Лимај и остали злочинци не осуде у процесима који трају пред Специјалним судом за злочине које су починили пропадници ОВК, српска страна мора истрајавати у ставу да је агресија на СРЈ била супротна међународном праву јер је заснована на сценарију званом `масакр у Рачку`”, истиче Маринковићева.

Према њеним ријечима, сви они морају одговарати.

“Они морају одговарати не само за агресију над СРЈ, већ и за засипање територије Косова и Метохије, као и централне Србије касетним бомбама и осиромашеним уранијумом, због чега данас, посебно из Метохије, беже и Албанци јер су свесни да је смртност енормно порасла управо због дејства осиромашеног уранијума”, појашњава она.

СЦЕНАРИО “МАСАКР У РАЧКУ”

Маринковићева наглашава да је циљ сценарија “масакр у Рачку” био да се жртвом 45 припадника терористичке банде покрене бомбардовање бивше СРЈ и на територију Косова и Метохије довуку наоружани плаћеници како би, уз помоћ НАTО авијације, протјерали Србе и српске институције и започели процес формирања независне државе Косово као дијела “велике Албаније”.

Присјећајући се свог, како је истакла, најпрофесионалнијег увиђаја, Маринковићева каже да је тог јутра 15. јануара 1999. године била дежурна, те да је по добијању информације из Министарства унутрашњих послова Србије – Одјељења у Урошевцу, да је у Рачку дошло до сукоба полиције и терористичких банди, формирала увиђајну екипу и кренула у пратњи јаких полицијских снага на лице мјеста.

“Нисмо ни претпоставили нити смо имали било какву информацију да је у Рачку спремљен сценарио који је имао пресудну улогу у прогону српске државе, српских институција и српског народа са Косова и Метохије”, наводи Маринковићева.

Рачак је, истиче она, за њу, гледано са професионалне стране, био најтежи радни задатак који је обавила и због кога је поносна.

НА ОСНОВУ СПИСА СУДИЈЕ МАРИНКОВИЋ У ХАГУ ДОКАЗАНА ИСТИНА

У Хагу је, наводи Маринковићева, на основу њених списа и предмета доказано да у Рачку, мјесту у општини Штимље, није било масакра нити било каквог ратног злочина почињеног над недужним албанским становништвом, како је то Вокер представио и на основу чијег је “мига из Рачка” 18 чланица ЕУ, уз САД, у операцији под називом “Милосрдни анђео” започело бомбардовање бивше СРЈ.

Акција полиције у Рачку је, тврди она, класичан примјер антитерористичке акције коју је полиција спровела јер су припадници терористичких банди из Штимља, под вођством Вокера, у претходним данима спровели више оружаних напада на полицијске патроле и цивиле.

“Из Рачка претвореног у легло терористичких банди терористи су по доласку Вокера у Приштину интензивирали оружане нападе на припаднике полиције, пресретали возила, убијали и киднаповали цивиле”, појашњава Маринковићева и истиче да је полиција реализовала акцију у Рачку због повода од два дана раније када је убијен један, а рањена тројица полицајаца.

Полиција је кренула у потрагу за починиоцима и у Рачку је наишла на наоружане банде које су полицајце засипале рафалном паљбом из аутоматског оружја и минобацачким гранатама.

Услиједио је одговор у коме је на линији дугој око километар убијено 45 терориста, међутим, према сценарију западних и албанских лобија који је, очигледно, спроводио Вокер, свијету је послата информација да се догодио масакр над цивилним становништвом.

Она подсјећа да је полиција тијела убијених терориста пронашла у локалној џамији и да је међу убијеним било жена у униформама и опреми са ознаком “УЧК”.

“Tу слику сам затекла четири дана касније, заједно са члановима истражног тима, представницима посматрачке Мисије ОЕБС-а и бројним страним и неколико извештача наших медија”, објашњава она.

Маринковићева посебно наглашава да су у наставку увиђаја, вршећи претрагу терена по ободу шуме ослоњене на село, пронашли на десетине ровова повезаних траншејама и у њима стотине и стотине чаура, пакете ручних бомби, гранате, минобацаче и минобацачке гранате, оружје и на хиљаде метака за аутоматско оружје, штаб и бројну документацију из које је недвосмислено утврђено вријеме формирања терористичке групе, њено чланство, организација и задаци све до плана терористичких акција и задужења које су појединци, попут вишечлане породице Мујота, чији су чланови, очигледно, били глава терористичке групе, имали да спроведу или су већ спровели.

ВОКЕР ОРГАНИЗОВАО И СПРОВОДИО НАОРУЖАВАЊЕ ТЕРОРИСТА

Бивши истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић рекла је Срни да су потврда да су се терористи припремали за већи терористички напад у Рачку биле и намирнице нађене у пакетима са ознаком САД, што ју је довело до закључка да је снабдијевање терориста оружјем и муницијом директно организовао и спроводио амерички шпијун и шеф посматрачке-верификационе Мисије ОЕБС-а Вилијам Вокер.

О сценарију званом “масакр у Рачку” додатно говори то што је истражној екипи, коју је предводила Маринковићева, дозвољен улазак у то мјесто тек четврти дан.

Чекао се, како је она неколико дана касније сазнала, долазак тадашњег хашког тужиоца Луис Арбур, чији је задатак био да потврди оно што је Вокер већ пласирао и прослиједио менторима на Западу.

“Успела сам да са јаким полицијским снагама уђем у џамију у Рачак и спречим Арбурову да, верујем, само стави потпис на већ припремљен документ о наводном масакру над цивилима”, истиче она.

Судија Даница Маринковић каже да је, уз њено непосредно надгледање, спроведена комплетна истрага, почевши од пљенидбе или скупљања тоне оружја која је утоварена на камион с приколицом и пребачена у Приштину као доказно средство, до судско-медицинског вјештачења и парафинске рукавице.

СУПРОТНО ВОКЕРОВИМ ТВРДЊАМА – СВИ ТЕРОРИСТИ УБИЈЕНИ ИЗ ДАЉИНЕ

Судско-медицинским тим, који су чинили два Бјелоруса и српски тим стручњака предвођен професором доктором Сашом Добричанином, вјештачењем је утврдио да је свих 45 терориста убијено из даљине и да ниједан, супротно тврдњама Вокера, није убијен из непосредне близине, те да су сви убијени у полустојећем или лежећем положају.

Вјештачењем парафинске рукавице утврђено је да су терористи сви до једног пуцали, и то углавном из аутоматског оружја и минобацача.

Поједини су били у војничким униформама и опреми са истакнутим амблемом “УЧК”, што је апсолутно, каже Маринковићева, демантовало Вокера.

“Никаквих сељана или цивила није било, чиме је побијен сваки Вокеров навод”, истиче она и наводи да је Рачак у тренутку уласка истражне екипе био потпуно празан “ни кучета, ни мачета, ни живе душе”.

Цивили су, наводи она, заједно с дјецом били измјештени и негдје склоњени, што ју је као истражног судију упутило на закључак да су се терористи према унапријед сачињеном сценарију припремали за напад на полицију, свјесно се жртвујући зарад реализације Вокеровог пакленог плана о “стварању” услова за почетак НАТО агресије на СРЈ.

АМЕРИЧКА ИГРАНКА СТВАРАЊА “НЕЗАВИСНОГ КОСОВА” УБРЗО ЋЕ БИТИ РАСТУРЕНА

Бивши истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић рекла је Срни да ће “америчка игранка стварања независне државе Косово” убрзо бити растурена и да ће на сцену испливати истина јер вјерује да ће многи попут Финкиње Хелене Ранте, макар и са накнадном памећу, јавно проговорити и саопштити истину о измишљеном масакру у Рачку.

Одмах пошто је завршена судско-медицинска истрага случаја Рачак, у Приштину је стигла Финкиња Хелена Ранта са екипом финских стручњака из области судске медицине.

“Под притиском и уценама америчког шпијуна и шефа посматрачке-верификационе Мисије ОЕБС-а Вилијам Вилијама, Ранта није прихватила да потпише налаз екипе наших стручњака и Белоруса иако се она заједно с њеним сарадницима сагласила да је обдукција спроведена уз поштовање свих стандарда и да су узроци смрти терориста непобитно утврђени”, наводи Маринковићева.

ВОКЕР БАЦИО ОЛОВКУ ФИНКИЊИ ХЕЛЕНИ РАНТИ И РЕКАО – “ПОТПИШИ ИЗВЈЕШТАЈ”

Она тврди да је Вокер Ранти бацио оловку на сто, уз налог да потпише његов унапријед припремљен извјештај сачињен без икакве обдукције или вјештачења, у коме је писало “у Рачку је почињен масакр и злочин над цивилима”.

Ранта је обавијестила Маринковићеву да ће “Финци налаз доставити у року од две, евентуално три недеље”.

“Казала ми је да да ће у Финској урадити додатне анализе и да ће ми у писаној форми доставити извештај, али уместо тога она је, очигледно према налогу Вокерових ментора, допутовала у Приштину и у Вокеровој пратњи одржала прес-конференцију на којој је у име српске стране био присутан тадашњи предсједник Покрајинског привременог већа Зоран Анђелковић”, присјећа се Маринковићева.

Она наводи да се Ранта није удостојила нити је смјела да јој достави записник јер је била свјесна да је оно што је навела преседан у судској медицини.

ДЕЦЕНИЈУ КАСНИЈЕ ПРОБУДИЛА СЕ РАНТИНА САВЈЕСТ

Потврду увјерења Маринковићеве да је Ранти “било чисто пред очима, а помућено у савести” јесте оглашавање ове Финкиње деценију касније, када је у својој биографској исповијести навела – “масакр у Рачку се није догодио”.

Многи ће попут Ранте убрзо проговорити јер је време Вокера и његових ментора истекло”, увјерена је Маринковићева.

Вокер и сви до једног чланови верификационе мисије, уз Ранту и њен тим, према увјерењу Маринковићеве, дошли су, “потпомогнути и појединим домаћим слугама”, на Косово и Метохију како би, макар то било и жртвовањем 45 терориста из Рачка, припремили терен за почетак агресије на СРЈ.

“Они су, рећи ћу, чинили један пакет организатора, извршиоца и саучесника у гнусној лажи званој `масакр у Рачку`”, подвлачи она.

Судији Маринковић је драго што су и сами хашки истражитељи прихватили њен извјештај о Рачку.

Она наводи да ће у наредном периоду многи од албанских вођа морати да се суоче са доказима изнесеним у записнику о убиству 45 терориста из Рачка.

“Верујем да ће многи, попут Хелене Ранте, макар то било и са накнадном памећу, јавно проговорити и саопштити истину о измишљеном масакру у Рачку. Први степеник за то су била суђења Србима у Хашком трибуналу, у коме до данас нико није осуђен за Рачак који је осмислио Вокер”, оцјењује она.

Маринковићева је увјерена да ће “америчка игранка стварања независне државе Косово” убрзо бити растурена и да ће испливати истина.

ВОКЕР И КУШНЕР – ВОЂЕ ТЕРОРИСТИЧКЕ ОВК

Бивши истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић апеловала је на све људе који се баве хуманитарним правом и демократски свијет да америчког шпијуна и шефа посматрачке-верификационе Мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера и првог цивилног администратора Бернара Кушнера прогласе вођама колоне злочинаца терористичке ОВК.

“Вокер мора одговарати не само за измишљени злочин у Рачку, већ и за бројне друге злочине који су почињени над Србима, али и над Албанцима и политичким неистомишљеницима, посебно над оним Албанцима који су били одани држави Србији”, наводи Маринковићева у интервјуу за Срну.

Вокер је одмах по доласку у Приштину у новембру 1997. године, истиче она, дао подршку терористима тако што их је обучавао, савјетовао, допремао им оружје и муницију, храну и све што је потребно да банде терориста заживе на цијелој територији Косова и Метохије.

“Неометано шпартање по целој територији Косова и Метохије Вокер је одмах по доласку користио како би терористичким бандама доставио прецизне коте где се налазе патроле српске полиције, што су терористи користили за нападе, али и за довлачење и пребацивање оружја и муниције до локација у којима су, према Вокеровом, а нешто касније и сценарију Ричарда Холбрука, профилисани терористи”, каже Маринковићева.

Од Вокеровог доласка у Приштину терористи су почели да се појављују на различитим локацијама вршећи злочине над цивилима, нападајући полицијске патроле, те киднапујући и убијајући Србе по забаченим селима.

С његовим доласком, терористи су, присјећа се Маринковићева, почели да уништавају трагове злочина, попут злочина који су починили у Клечки, гдје су жртве силовања и трговине органима спаљивали у кречани.

Она наводи да је њена “бележница” препуна података, и то из дана у дан о нападима терориста на полицијске патроле, о убиствима полицајаца, службеника српских државних институција, угледних грађана, до људи који су до појављивања терориста спокојно живјели у забаченим планинским селима у мирном окружењу заједно са Албанцима.

“Пред почетак и за време бомбардовања имала сам по два-три увиђаја дневно јер је полиција током операција хапсила по неколико стотина терориста и доводила их у Суд у Приштину, на основу чега тврдим да је Вокер, жртвовањем сељака пресвучених у терористе, настојао да створи слику о хуманитарној катастрофи, у чему је успео јер је то био сценарио албанског лобија по западним земљама потпомогнутог превасходно од САД и НАTО-а”, закључује она.

ПРЕДАЛА СВЕ СПИСЕ ПРЕМА НАЛОГУ КАБИНЕТА ВЛАДАНА БАТИЋА И ОД ТАДА ИМ СЕ ГУБИ ТРАГ

У функцији истражног судије Окружног суда из Приштине Маринковићева је тадашњем Министарству правде прослиједила хиљаде списа предмета у којима су жртве свједочиле, наводећи имена злочинаца, о силовањима, убиствима, киднаповањима, спаљивањима и бројним другим злочинима почињеним у присуству посматрача ОЕБС-а и њиховог шефа Вокера.

Маринковићева је обрадила и донијела рјешења о покретању истраге против Бернара Кушнера, Агима Чекуа и Хашима Tачија, осумњичених да су извршили злочин над цивилним становништвом у периоду од јуна до краја 1999. године.

“Расписала сам потерницу, пошто сам донела решење о одређивању притвора, али је стигао допис из кабинета министра правде Владана Батића да целокупне списе предмета од неколико стотина страница доставим лично министру. У образложењу налога је стајало да ће списи предмета бити прослеђени Хашком трибуналу, али, нажалост, од тог дана трагови тог предмета су изгубљени”, наводи она.

Судија Маринковић наглашава да зато себи замјера што списе предмета није копирала јер би данас, увјерена је, хашки истражиоци много лакше дошли до истине о злочинима које су албански терористи под вођством Вокера и Кушнера, починили над Србима, неалбанцима и Албанцима политичким неистомишљеницима.

Придружите нам се на Виберу

Извор: Срна

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.