Српски књижевник и класични филолог Аница Савић Ребац (1892-1953), професор Универзитета у Београду, преминула је на данашњи дан 1953. године
Њена најпознатија дјела су: „Проблеми античке естетике“, „Античка демократија и социјални проблеми“, „Проблеми претплатонске еротологије“, превод и коментар спјева Тита Лукреција Кара „О природи ствари“, те мноштво превода на енглески (нарочито Петра Другог Петровића Његоша), њемачки, француски и италијански језик.
Завршила је Српску основну школу у Новом Саду, средњошколски курс у Српској православној вишој девојачкој школи као редовна ученица, те Српску православну велику гимназију, као приватна ученица.
Већ 1905. године, када је имала тек 13 година, објављен је њен превод Бајроновог спјева „Манфред“.
Међу њеним првим радовима су и преводи Шелија, те Емила Верхарна.
Паралелно се бавила и оригиналним књижевним стварањем. Прва њена озбиљна остварења су драме инспирисане античким ликовима.
Године 1906. у часопису „Бранково коло“ излазе њене пјесме. Из писама која су Аници упућивали Лаза Костић и Урош Предић види се да је уживала велику подршку породичних пријатеља, који су редовно изражавали дивљење према њеном пјесничком таленту и надахнутом преводилачком раду.
Живот је завршила у трагичним околностима – неколико мјесеци након смрти свога мужа, Аница се убила у свом стану у Београду 1953. године.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: СРНА
Be First to Comment