Press "Enter" to skip to content

Вук Караџић – творац новог правописа

Реформатор српског језика и правописа Вук Стефановић Караџић (1787-1864) једна од најзнаменитијих личности српске културе, творац новог правописа и књижевног језика, рођен је на данашњи дан 1787. године.


Пратите нас:

Основну писменост учио је у селу код рођака трговца, потом у школи у Лозници и манастиру Троноша. У Првом српском устанку био је писар војводе Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова.



Послије пропасти устанка 1813. године и одласка у Беч, почео је да сакупља народне пјесме и умотворине и рад на српском језику и правопису. Убрзо је издао прву збирку народних пјесама и “Писменицу” (граматику), а 1818. “Рјечник”.

Корице Српског рјечника из 1818. Фото: Википедија

Писао је и историјска свједочанства, бавио се етнографијом, организовао истраживања у свим каснијим југословенским земљама и водио огромну преписку.

Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника реформе језика. Уређивао је алманах “Даницу” и настојао да Европу упозна са српским народним благом и прошлошћу.

Гигантским радом (његово дјело је сабрано у 39 томова), Вук Караџић стекао је многе присталице, али и огорчене противнике. Пријатеље је нашао у најистакнутијим умовима Европе, учинио је да српске народне пјесме, култура и историја постану познате широм Европе, а угледни универзитет у Јени га је прогласио почасним доктором.

Његове реформаторске идеје однијеле су одлучујућу превагу 1847. године, када су изашле “Песме” Бранка Радичевића, доказ да се “Вуковим језиком” могу писати и умјетничка дјела, а Ђура Даничић је дјелом “Рат за српски језик и правопис” доказао да су оправдане Вукове језичке поставке.

Цијела епоха развијеног српског романтизма била је под Вуковим утицајем. Послије 33 године у туђини, његови посмртни остаци су 1897. године пренесени из Беча у отаџбину и уз Доситеја Обрадовића почивају испред Саборне цркве у Београду.

О Вуковом значају, који превазилази српске просторе, говори и чињеница да је Заступништво града Загреба 1861. године Вуку Караџићу додијелило Повељу почасног грађанина, којом су му дата “сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају”.

Повеља (писана ћирилицом) којом је Вук проглашен почасним грађанином Загреба 1861.

Колики је био Вуков утицај на хрватски језик најбоље је објаснио Иван Броз, чувени књижевни историчар и лингвиста из друге половине 19. вијека.

Хрвати су одлуком Сабора преузели Вуков модел књижевног језика са свим елементима, укључујући и акценатски систем.

Неки лингвисти добили су задужење да ураде “инструменте” тог језика и уџбенике.

Године 1892. Иван Броз издаје и штампа “Хрватски правопис” у чијем предговору наводи да би се “све то могло назвати и српским правописом”.

Хрватски лексикограф Tомо Маретић 1899. године издаје “Граматику и стилистику хрватског или српског језика”.

“Оно што је Цицерон за Латине, то је Вук за нас!”, записао је Маретић.

Вук је у Загребу имао улицу више од једног вијека, али је 1992. године преименована, пошто је у том периоду Хрватска раскидала све историјске везе са Србијом и Србима.

У СВИМ ШКОЛАМА РАДНИ ЧАСОВИ ПОСВЕЋЕНИ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

У свим школама у Србији данас ће бити одржани радни часови посвећени Вуку Стефановићу Караџићу и српском језику поводом 233 године од његовог рођења.

Приједлог да се овај дан посвети Караџићу и српском језику дало је Удружења књижевника Србије, а Министарство просвјете га је прихватило, пишу “Вечерње новости”.

Предвиђено је да Дан рођења Вука Стефановића Караџића од сада буде уписан у школске календаре као дан његовања српског језика и српске ћирилице.

Вук Стефановић Караџић био је српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог рјечника српског језика.

Рођен је у Тршићу код Лознице 6. новембра 1787. године, а умро је у Бечу 7. фебруара 1864

Извор: Срна; Српска Рамонда

More from ЧланциMore posts in Чланци »

Comments are closed.

Mission News Theme by Compete Themes.