Застава је светиња, никада се не стидите српске тробојке већ је са поносом и достојанством носите, многи пре вас су гинули за њу, великом је ценом плаћена
Пише: Марија ВУКИЋЕВИЋ
Због одлуке да студенти напусте студентске домове у време испитног рока, у склопу борбе против ширења корона вируса, студенти су организовали протесте изражавајући тако своје противљење и незадовољство због неразумних одлука власти. Лично мислим да је за похвалу сваки вид студентског протеста и изражавања незадовољства јер је апатија стање које не може донети ништа добро.
На жалост, мотив и циљ студентских протеста пали су у други план због, најблаже речено инцидента који се десио на протесту. Наиме, на друштвеним мрежама осванули су снимци где се извесне студенткиње противе и бурно реагују на појаву стилизоване заставе српске покрајине Косово са натписом „Нема предаје“, као и српске заставе – тробојке.
Дакле, још једном да прецизирам, у Србији српска држављанка – студент на буџету Републике Србије негодује због истицања српске заставе на протесту организованом у главном граду Србије! Изазива неверицу и не баш благи осећај шока, зар не?
А како смо дошли до овога парадокса да Српкињи у земљи Србији смета српска тробојка и застава српске покрајине? По мом мишљењу, а идентично је и мишљење осталих чланова Удружења Српска Рамонда, одговор је врло једноставан и логичан: утицај Невладиних организација (НВО) финансираних из западних фондова, којима је циљ уништење аутохтоних народа који имају вековно порекло, традицију, културу, национални и верски идентитет и које баш због тога није лако економски и културно поробити и изманипулисати.
Можда све креће и из породице, јер када се у породици деца васпитавају да воле свој народ и земљу, деца су мање подложна утицају и манипулацијама
Убедите један народ да му је славна историја лажна и митоманска, ниподоштавајте све њихове историјске успехе и победе, умањите му значај кроз историју, понижавајте и излажите руглу све карактеристике тог народа, убеђујте га да је примитиван, затуцан, прост, необразован и глуп и добићете масу зомбија без идентитета, без осећаја поноса због припадности једном народу, са осећајем ниже вредности. Са таквима је лако манипулисати и наметати своје идеје.
Управо то већ дуг низ година неприметно, али стрпљиво и систематски раде разне НВО, финансиране углавном из Сорошевих фондова. Утицањем на свест младих нараштаја креће се још од основних школа. Имали смо пример како се ревидира историја у школским уџбеницима (овде , овде ,овде) и умањују српске жртве.
Славна српска историја недовољно се учи па основци и средњошколци остају ускраћени за осећај поноса који сваки Србин треба да има због:
- Косовске битке када је суштински одбрањена Европа од најезде Османлија и када је три пута мање бројна српска војска победила и натерала у бег османлијску војску;
- Тријумфалних битака које је јуначка српска војска извојевала често против многобројнијих противника ( Битка на Мишару, Битка на Шуматовцу, Кумановска битка…)
- Славних битака и победа у I светском рату (Церска битка, Колубарска битка, Освајање Кајмакчалана, пробој Солунског фронта)
- Mарша српске војске на Паради победе 1919. године у Паризу испод чувене Тријумфалне капије
- Отпора нацистичком и фашистичком злу који је пружио српски народ у II светском рату, а који је баш због тог отпора претрпео огромне жртве – само у логорима у НДХ убијено је преко 1.000.000 Срба.
- Одбране српства у Хрватској и Босни и Херцеговини када су 90-тих у одбрамбеном рату Српска војска Крајине, Војска Републике Српске и добровољци из свих српских земаља пружила отпор васкрслом усташком злу и муслиманским хордама, а из те борбе настала је славна Република Српска
- Херојског отпора НАТО агресорима који су нелегитимно 78 дана бомбардовали цивилне циљеве, болнице, вртиће, мостове, привредна постројења
- Због славне битке на Кошарама и Паштрику када су голобради момци успели да одбране државну територију од дивљачких упада шиптарских терориста помогнутих западним силама.
Има тога још, вероватно сам доста и пропустила, али само ћу питати: мало ли је да се буде поносан на један народ и његову заставу под којима су милиони гинули бранећи српство, Србију и опстанак народа??
Фото: Погледи
Овакво преумљавање се наставља и на факултетима где се врши регрутовање студената за чланство у НВО уз обећања о материјалној сигурности, одласку у иностранство и бољи живот. Када се пред младе, којима је кроз школовање и утицањем кроз медије и друштвене мреже, уништен осећај поноса због припадности свом народу, стави на вагање са једне стране материјално благостање и лагодан живот често далеко од морално посрнуле и економски уништене државе, и са друге стране економску и материјалну неизвесност али уз неговање поноса што се припада славном народу, морално посрнули и национално незаинтересовани и неосвешћени, изабраће оно прво.
Кад је потомство поносно на своје порекло, народ и земљу, онда ће оно своје знање, умеће, труд и рад уложити у развитак те исте земље и народа.
Можда све креће и из породице, јер када се у породици деца васпитавају да воле свој народ и земљу, деца су мање подложна утицају и манипулацијама. И не кажем да нема дивних примера национално пробуђене деце која су се за матурски пано сликала у мајицама Космета са натписом „Нема предаје“, који су на прослави матуре певале српске родољубиве песме и којима је носити српску тробојку понос и част.
Али на жалост, има доста примера попут већ познатих аутошовиниста Николе Крстића, Кишјухаса, Софије Тодоровић из Бирн-а, Милана Антонијевића, Немање Рујевића и других који су давно подлегли примамљивим понудама НВО да за одређене повластице пљују по свом народу и шире србофобију.
Како избећи овај аутошовинистички талас младих нараштаја? Моје мишљење, а идентично је и мишљење осталих чланова Удружења Српска Рамонда је да треба применити решење из Русије: ограничити и контролисати рад свих НВО које се финансирају из страних буџета. Наравно, утицај НВО само је једна од карика у ланцу преумљавања, односно утицаја на свест младих, али од нечега се мора кренути. Укидањем и контролисањем НВО, забраном страних издавача школских уџбеника који одређују садржај градива и лекција, променом власти и доласком истинских родољуба на власт, некорумпираних којима ће једини мотив бити здрава, самостална и јака Србија а не лична корист, добићемо нове нараштаје којима ће највећи понос бити што су Срби! Кад је потомство поносно на своје порекло, народ и земљу, онда ће оно своје знање, умеће, труд и рад уложити у развитак те исте земље и народа.
Ако реално сагледамо историју, ко се не би поносио да буде потомак Светог Саве, Кнеза Лазара, Милоша Обилића, Карађорђа, Милоша Обреновића, Војводе Мишића, Радомира Путника, Николе Тесле, Михајла Пупина…. или једноставно српског сељака који је у опанцима прошао албанску голготу и у истим тим опанцима протерао непријатеља из своје родне груде.
И на крају поручила бих родитељима да уче своју децу да воле свој народ, да их подучавају историји, славним биткама и победама, да их едукују о свим жртвама које је српски народ поднео кроз историју и оно што је исто јако битно – да их уче да је застава светиња и да се никада не стиде српске тробојке већ је са поносом и достојанством носе!
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Српска Рамонда
[…] Вукићевићева: Коме смета српска застава […]