Пре 28 година на данашњи дан 5. октобра 1992. године извршен је напад и невиђени масакр у Факовићима и Бољевићима код Братунца, приликом кога је на најмонструознији начин убијено 25 мјештана српске националности
Приредио: Драган ДЕСПОТОВИЋ
Служењем парастоса у Факовићима код Братунца данас је обиљежена годишњица злочина над Србима из овог места и суседних Бољевића. Парастос је служио парох факовићки јереј Младен Станишић, а парастосу су присуствовали представници Борачке организације и малобројни мјештани.
Напад на Факовиће извршиле су јединице такозване Армије БиХ формиране по околним муслиманским селима на подручју Братунца и Сребренице знатно пре почетка ратних сукоба у овом крају. Приликом напада убијено је шеснаест лица српске националности. Напад је извршен у раним поподневним часовима док је већина сељана била заузета брањем кукуруза у пољима изван села. При упаду злочинаца у село велики број мештана је рањен или заробљен, а заробљеници су одведени у затвор у Сребреницу, а српска имовина, поготово добар део прикупљене летине, пољоприврени алати, стока и живина опљачкани. Многе зграде и све остало што се није могло однети, муслимански нападачи су спалили и уништили. То су учинили и са српском православном црквом Светог апостола Томе коју су оскрнавили, опљачкали и демолирали.
Најмлађа жртва био је деветнаестогодишњи Ивановић (Милана) Мирослав (1973), а најстарија осамдесет двогодишњи Данило Ђурић.
Поред њих убијени су Божић (Радоја) Десанка, 1924; Марковић (Милована) Олга, 1935; Марковић (Милована) Славка, 1931; Николић Ћуба, 1954; Марковић (Саве) Радоје, 1941; Марковић (Стеве) Радомир, 1939; Николић (Милована) Петко, 1954; Николић (Сретена) Милован, 1923; Савић (Јове) Радован, 1965; Суботић (Благоја) Миломир, 1959; Ђокић (Драге) Милован, 1936; Ђокић (Недељка) Ђоко, 1955; Ђукић (Радована) Видоје, 1954; Ђокић (Милете) Сретен, 1938 и његов син Светозар (Сретена) Ђокић, 1965.
Приликом напада на суседне Бољевиће припадници тзв. Армије БиХ су убили осам недужних углавном старијих особа које су, излажући опасности своје животе, остале у селу да хране стоку, скупљају летину и чувају своје и суседне куће и имања. Услед сталних насртаја и повремених упада муслимана на периферне делове села, који су се понављали од почетка њиховог терора на овом подручју, већина мештана, посебно жене и деца, благовремено су избегли углавном у Братунац, али добрим делом и у Србију, у суседне прекодринске граничне општине Љубовију и Бајину Башту. Бољевићи су после напада 5. октобра 1992. дуго били напуштено, опљачкано, пусто и спаљено српско село. Многе групе муслиманских цивила, њихове пљачкаше и паликуће: старце, жене и децу, у пљачкању Бољевића, као и осталих српских села, предводили су локални, сеоски руководиоци Странке демократске акције.
Приликом напада на Бољевиће убијени су Миљана Деспотовић; Петра (Милорад) Продановић,
1927; Стојка (Јован) Стјепановић, 1922; Станија Васић, 1930; Радован (Срето) Ђукић, 1922; Милутин (Љубисав) Ристић, 1940; Зарија (Новица) Ристић, 1928; Владан (Манојло) Васић,
1929.
За злочин над српским цивилима у Факовићима и Бољевићима као ни за остале бројне злочине почињене над Србима у Подрињу још увек нико није одговарао.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Српска Рамонда
Хвала од срца на овом тексту и што сте се сјетили. Блага исправка, 25-оро је убијено тог дана у МЗ Факовићи + једно дијете у самом граду Братунцу. Мислим, сва имена сте и навели, тако да је то то. Хвала и поздрав