Данас се навршава 28 година од почетка злочиначке агресије хрватске војске на Републику Српску Крајину 22. јануара 1993. године. У току ове злочиначке агресије према подацима „Веритаса“ погинуло је и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, међу којима 34 жене, просјечне старости 57 и троје дјеце до 12 година
Злочиначка акција хрватске војске под кодним називом „Масленица“ на заштићену зону УН на јужне дијелове Републике Српске Крајине у Равним Котарима и на Велебиту, почела је 22. јануара 1993. године, тада је према подацима „Веритаса“ погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, међу којима 34 жене, просјечне старости 57 и троје дјеце до 12 година. Прогнано је 10.000 српских цивила, до темеља разорена српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Међу жртвама је 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од којих шест цивила, међу којима су три жене.
У збјеговима је у наредних неколико мјесеци умрло још 165 лица, углавном старије популације.
Током агресије богата српска имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија, која је освештана 1675. године, Црква Светог Георгија у Смоковићу, освештана 1567. године и Црква Светог Илије у Кашићу, освештана 1872. године.
Агресија је извршена у току реализација „Венсовог плана“ којим је годину дана раније Република Српска Крајина стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР), ова агресија је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а.
Агресију су планирали и извели генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага Хрватске, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала.
У току агресије начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је бивши официр ЈНА Агим Чеку, од чијих граната је, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, страдало највише цивила.
Чеку је касније од 1999. до 2006. на Косову и Метохији обављао дужности комаданта терористичке такозване ОВК-а и Косовског заштитног корпуса, а од 2006. до 2008 и предсједника Владе.
Документационо-информациони центар „Веритас“ подсјећа да не треба заборавити да је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима припадника УНПРОФОР-а, а да, упркос томе, нико није процесуиран ни пред домаћим нити пред међународним судовима, већ су након рата злочинци и награђени.
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије огорчена је јер нико у Хрватској није процесуиран за убиство 348 српских војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година, страдалих у злочиначкој акцији хрватске војске „Масленица 93“, на подручју Равних котара и Велебита.
Координација је позвала надлежне институције у Србији и Хрватској да хитно на дневни ред ставе и ефикасно ријеше питања процесуирања починилаца ратних злочина, проналска несталих лица, суочавања са прошлошћу и сатисфакције свим жртвама.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Српска Рамонда
Извори за текст: ДИЦ Веритас, Координација, СРНА
Be First to Comment