Press "Enter" to skip to content

Злочин над Србима у Бихаћу априлу 1992, и у Храсници 22. априла 1993. године

Да се не заборави злочин над Србима у Бихаћу и Храсници


Приредио: Драган ДЕСПОТОВИЋ

Бихаћ-градско насеље (Срба 8212, Хрвата 4797, муслимана 27757, Југословена 3961, осталих 1080). У погрому лица српске националности, који је почео још за време сукоба у Хрватској и пре него што је БиХ добила међународно признање као самостална држава, непознатог датума априла месеца почели су, углавном у ноћним часовима, нестајати Срби.

Неки су принудно исељавани из својих станова и пуштани на слободну српску територију, неки су одвођени у логоре, а некима се изгубио сваки траг.

Један оброк много наде

У свим тим случајевима опљачкана је њихова имовина.

Трагедија се догодила једне ноћи када су у својој кући страдали Милан Јарић и неколико његових најближих. Све је подсећало на усташке рације у већим градовима и тајна убиства за време владавине Анте Павелића и постојања његове НДХ.

Тада је за такве случајеве владала позната крилатица: „Појео их мрак“.

У Бихаћу је у истом временском периоду уништена и српска православна цркава Свете Тројице и Парохијски дом.

Жртве:

  1. Милан Јарић, 1927;
  2. Тихомир (Милан) Јарић, 1971;
  3. Витомир (Милан) Јарић, 1970;
  4. Роса (Ђуро) Вуксановић, 1933.

Храсница, велики и познати муслимански логор за Србе (општина Илиџа- Сарајево). Злочин се догодио 22. априла 1993. када су у знак одмазде за бекство неколико логораша, стражари стрељали три невина затвореника српске националности. Мушки затвореници из овог логора су, поред осталог, служили за копање траншеја и осталих утврђења за потребе Првог корпуса тзв. Армије БиХ или као живи штит при покушају пробоја и у нападима јединица Армије БиХ на линије српске одбране града Сарајева. У остатку „слободног“ времена, значи за време боравка у логору, српски затвореници, без обзира цивили или војници, жене или мушкарци, били су изложени свим врстама немилосрдног физичког и психичког злостављања.

Жртве:

  1. Милан (Војин) Крстић, 1950;
  2. Ранко ( Радослав) Варагић, 1960;
  3. Славољуб (Гојко) Капетина, 1963.

Пратите нас на Фејсбуку, ИнстаграмуТвитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!

Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: