Злочини над Србима: 14. маја 1992. у селу Зоље и 15. маја 1992. у селима Међе и Блаце

Да се никада не заборави злочин над Србима у Зољама, Међи и Блацу

• Facebook
• Instagram
• Twitter
• VK
• Telegram
• YouTube

Приредила: Редакција Српске Рамонде

Злочин над Србима у Зољама 14. маја 1992. године

Зоље, село у Општини Калесија са нешто већим бројем муслимана у укупном становништву (Срба 552, муслимана 602, Југословена 3, осталих 12). Српски део села напали су 14. маја 1992. у јутарњим часовима наоружани муслимани из Калесије, Тузле, Живиница и околних муслиманских села, а највише од најближи суседи муслимани из истог села, сврстани у јединице „Зелених беретки“, тзв. Армије БиХ. У српском делу села тада су се већ налазиле српске избеглице из села Царска Бара. Напад је био неочекиван и добро планиран са великим бројем учесника, а село небрањено и препуштено само себи, иако се ЈНА још налазила у БиХ. Многи мештани српске националности похватани су и одведени у логоре, а осам лица убијено је на веома суров начин: ножем, спаљивањем, тупим предметима. Сва српска имовина је опљачкана и пренета у муслимански део села, а остатак разорен и спаљен. Стока и живина, чак и свиње, разнесени по околним селима и у општински центар Калесију. Разлупана је црквена капела на српском православном гробљу.

Жртве:

1. Митар Ковачевић;
2. Лазар Ковачевић;
3. Симо Пајић;
4. Радомир Миловановић, парализован и болестан;
5. Јовица Перић;
6. Јелка Стојановић;
7. Цвија (Михајло) Костић, 1924;
8. Петка Јокић.

Злочин над Србима у Међама 15. маја 1992. године

Међе у подрињској Општини Сребреница. Село са доста измешаним становништвом, али и знатном српском већином која је углавном концетрисана и у неколико српских заселака (у селу укупно Срба 130, муслимана 87), потом села Осредак (Срба 195), Виогор (Срба 99, муслимана 32) и Ораховица (Срба 334, муслимана 91) са бројним српским засеоцима као што су Карно, Чумовићи (20 српских кућа), Црни Врх, Сјемово (8), Ровићи (7), Долови (8), Боровац (3), Стоп (5), Јеремићи (8), Оровица (5), Поретак (5), Јадар (3), Бујаковићи (2), Кипрова ( 7), Стопови (4), Јасик (3), Бибићи (10), Бојна (5), Дебело брдо (4), Ковачице (10), Сарићи (6), Кожиље (7), и др. нападнути су 15. маја 1992. у раним јутарњим часовима пред свитање. Данима пре напада у више наврата вођени су безуспешни разговори с муслиманским представницима о мирном суживоту. Муслиманске преговараче представнике мештана из околних села најчешће су предводили милиционери Хакија Мехољић и Насер Орић. Када је Србима изгледало да је договор остварен муслимани, под изговором да траже скривено оружје и радио-станицу, изненада су напали и запосели наведена српска насеља. У нападу су учествовали добро наоружани припадници тзв. Армије БиХ регрутовани у околним муслиманским селима Сребренице и Братунца. У засеоцима Чумовићи и Ровићи, на превару је ухапшен знатан број мештана српске националности. Они су делом размењени 10. јуна 1992, а делом спроведени у затворе у Сребреници. Све што је у наведеним селима и засеоцима било српско, почевши од имовине: покућства, беле технике и стоке, до темеља је опљачкано, а потом преко 200 кућа и још више осталих зграда спаљено и разорено. У кућама су спаљена и изгорела четири старија и непокретна лица српске националности.

Жртве:

1. Петрија (Симо) Андрић,1932;
2. Милојко (Милован) Гагић, 1947;
3. Радивоје (Ђорђе) Суботић, 1954;
4. Војислав (Симо) Ђурић,1930. и његов непокретни син
5. Новак (Војислав) Ђурић, 1955;
6. Љубица (Драго) Гагић, 1950. подлегла тортури у сребреничком затвору;
7. Крсто (Радован) Петровић, 1938;
8. Јевтић (Цвијан) Радивоје-Рацо, 1959;

Злочин над Србима у Блацу 15. маја 1992. године

Блаце, мало село у Општини Коњиц, (21 становник српске националности) нападнуто је 15. маја 1992. од домаћих хрватско-муслиманских оружаних формација, припадника тзв. Армије БиХ. Реч је о намери и давно утврђеном плану да се по сваку цену овај део Херцеговине етнички очисти од српског становништва. На тим просторима Херцеговине већ је увелико егзистирала нова, превасходно хрватска, државна творевина прокламована као Херцег-Босна. Приликом напада на Блаце, типично планинско село на планини Бјелашници, уз десну обалу речице Ракитнице, убијено је, на веома бестијалан начин, више недужних жена и старијих мушкараца. Неколико ухваћених мештана отерано је у логоре. У нападу је учествовала и позната специјална јединица „Акрепи“. Сва имовина мештана села Блаце опљачкана је, спаљена и уништена. На српском православном гробљу срушена је црквена капела.

Жртве:

1. Јелка (Мирко) Голубовић, 1910;
2. Манојло (Јово) Голубовић, 1912;
3. Радојка (Шћепо) Голубовић, 1915;
4. Спасенија (Симо) Голубовић, 1916;
5. Јелка (Симо) Килибарда, 1912;
6. Милица (Јаков) Килибарда, 1912;
7. Ана (Лазар) Куљанин, 1908;
8. Даница (Спасоје) Куљанин, 1910;
9. Милка Голубовић;
10. Цвија (Марко) Килибарда, 1912.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.

Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ