Да се не забораве злочини над Србима у Граховишту, Пољу и Кричанову
Приредила: Редакција Српске Рамонде
Злочини над Србима у Граховишту 4. маја 1992. године
Граховиште, Општина Вогошћа-Сарајево, претежно, или већинско, српско село (Срба 120, Хрвата 3, муслимана 15, Југословена 13) први пут настрадало 4. маја 1992. док су се мештани бавили свакодневним сезонским пољопривредним пословима на својим имањима. Тог дана су наоружани припадници тзв. Армије БиХ, претежно муслимани регрутовани са подручја Сарајева, упали у атар села и на силу, без непосредног повода, са ливада, башта и поља покупили и одвели више лица српске националности. Сви они су потом спроведени у Сарајево и смештени у логор за Србе на Кошеву, недалеко од познатог футбалског стадиона, готово у средишту града, где су и поубијани. Њихова тела, по одобрењу локалних муслиманских власти, ексхумирана су тек после две године и тада су породице ових недужних српских жртава могле да их на достојан хришћански начин сахране. Сведоци тврде да су дозволе за ексхуминацију плаћане по 8000 ДМ.
Жртве:
- Жељко (Милош) Владушић, 1959;
- Илија (Млађен) Владушић, 1949. његов брат
- Јеремија (Млађен) Владушић;
- Милан (Перо) Пајдаковић, 1950;
- Ранко (Остоја) Сикираш, 1953;
- Бранко (Војин) Сикираш, 1938;
- Милорад (Илија) Спасојевић, 1950;
- Ранко (Илија) Спасојевић, 1955. и
- Јово (Богдан) Живковић, 1934
Злочини над Србима у Пољу 5. маја 1992. године
Поље, нешто веће село у Општини Дервента, са претежно хрватским становништвом (Хрвата 750, муслимана 5, Срба 308, Југословена 45, осталих 17). Српски део села су, на препад, 5. маја 1992. освојили хрватско муслимански оружани састави тзв. Армије БиХ. Том приликом на суров начин убијена су три лица српске националности. Њихова тела су откопана и достојанствено сахрањена тек након три године 24. марта 1995. Српска покретна имовина у селу је опљачкана, а непокретна имовина разорена и попаљена. Од тог напада у селу Поље нису постојали услови за живот и опстанак српског становништва. Преживели мештани су већином били у избеглиштву у слободним српским насељима БиХ, односно Републике Српске, претежно у Србији, али и у другим државама.
Жртве:
- Миленко (Недељко) Милошевић, 1945;
- Илија (Андрија) Јелић, 1929;
- Илинка (Јово) Ђекић, 1946.
Злочини над Србима у Кричанову 5. маја 1992. године
Кричаново, доста велико посавско село у Општини Српски Брод, настањено претежно мештанима хрватске националности са малим бројем припадника других народа (Хрвата 900, муслимана 8, Срба 45 и Југословена 48). Злочин се додио 5. маја 1992. када је у српском делу
села, у стамбеној згради Жарка Томичевића, који је стицајем случајних околности био одсутан, масакрирано пет лица овог српског домаћинства. Препад на њихову кућу и имање извршили су претежно мештани, припадници локалних хрватских и муслиманских оружаних јединица из састава промуслиманске тзв. Армије БиХ и Хрватског вијећа обране. Том приликом су пред кућом у дворишту хладним оружјем, углавном ножевима, поубијани сви чланови породице Томичевић који су се затекли у кући. Имовина је опљачкана и уништена.
Жртве:
- Даринка (Видо) Томичевић, 1941;
- Ружа (Душан) Томичевић, 1932;
- Недељко (Саво) Томичевић, 1935;
- Драгутин (Спасоје) Томичевић, 1934;
- Марко (Триво) Томичевић, 1931.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ
Be First to Comment