Да се никада не забораве злочини над Србима у Баљковици, Зборишту, Буковој Греди, Лужанима и Жеравцу
Приредила: Редакција Српске Рамонде
Злочин над Србима у Баљковици 9. маја 1992. године
Баљковица, српски делови села (Баљковица Горња: Срба 452, муслимана 141, Баљковица Доња: Срба 294, муслимана 50) у Општини Зворник, напале су у преподневним часовима 9. маја 1992. оружане муслиманске формације „Зелене беретке“ и „Патриотска лига“ из састава тзв. Армије БиХ. Јединице нападача сачињавали искључиво муслимани и Хрвати прикупљени из насеља са територије зворничке и околних општина. Приликом напада, који је извршен истовремено из неколико околних суседних муслиманских села (Јајића, Шетића, Међеђе и Поточана), убијено је и масакрирано много цивилних лица српске националности, а још већи број њих повређен претежно ватреним оружјем. Српска имовина, храна и стока опљачкани и постали плен нападача и њихових породица које су после војника упале у село и одвукле све што се могло одвући. После пљачке спаљено је и разорено преко 60 стамбених зграда и безмало сви помоћни објекти које поседује свако пољопривредно домаћинство.
Жртве:
- Станојка Грујић, 1936;
- Божидар (Спасоје) Микић, 1959;
- Драгомир (Миле) Митровић, 1962;
- Радислав (Миле) Митровић, 1964;
- Бранислав (Миле) Митровић, 1968;
- Чедомир (Љубо) Михајловић, 1953;
- Милан (Војин) Михајловић, 1968;
- Слободан (Властимир) Савић, 1968;
- Симка Савић, 1927;
- Јулка Којић, 1925;
- Славко (Милорад) Бојић, 1927;
- кћерка Димитрија Бојића;
- син Раје Михајловића.
Злочин над Србима у Зборишту 9. маја 1992. године
Збориште претежно српско село у Општини Српски Брод (Срба 608, Хрвата 145, Југословена 65, осталих 32) нападнуто 9. маја 1992. Главни удари усмерени су на српски део села и српско становништво. Напад су извршиле наоружане формације тзв. Армије БиХ формиране добрим делом у Хрватској, као и у хрватским и муслиманским насељима овог дела босанске Посавине. По српским проценама реч је о ширем плану који има за циљ изгон Срба и уништавање српских насеља општине Брод. Посебно изненађење код српског становништва представљала је суровост коју су испољили њихови некадашњи суседи. Поред знатних људских жртава, великог броја повређених и убијених, селу је нанесена и огромна материјална штета. Разорена је српска православна црква и споменик српским жртвама ранијих хрватских злочина из времена Другог светског рата. Све што је могло да се однесе опљачкано је и однето, а куће и остала непокретна имовина разорени и попаљени.
Жртве:
- Недељко (Симеун) Крушкоњић, 1925;
- Андрија (Лука) Ћирић, 1943;
- Стана (Раде) Ћирић, 1920;
- Марија (Стево) Ћирић, 1920;
- Мара Ковачевић, 1916;
- Никола (Драгутин) Гаврић, 1953;
- Петра (Тешан) Крушкоњић, 1909;
- Миле (Ђурађ) Ковачевић, 1970.
Злочин над Србима у Буковој Греди 9. маја 1992. године
Букова Греда у Oпштини Орашје. Српски део овог села са релативно уравнотеженим односом Срба и Хрвата у укупном становништву (Срба 164, Хрвата 137, Југословена 5) напалa je и окупирала 9. маја 1992. године 106. орашка бригада, састављена од припадника хрватске и муслиманске популације из овог дела босанске Посавине. У нападу су се посебно истакли припадници полиције: војне и цивилне. По окупацији села организивана је „рација и потрага“, боље речено хајка, за Србима који су остали у селу. Том приликом многа лица убијена су у својим кућама, у двориштима, на улицама, а остали мештани похватани и протерани у логоре за Србе који су били веома бројни у Орашју, Оџаку и другим општинским центрима, као и селима овог подручја у којима су у то време владале муслиманске и хрватске војне и цивилне власти.
Од затворених лица српске националности из логора се никада нису вратили:
- Андрија (Душан) Гаврић, 1949;
- Александар (Раде) Петровић-Аца, 1951;
- Саво (Ђуро) Сарић, 1940;
- Аћим (Младен) Цвијановић, 1937;
- Бранислав (Перо) Цвијановић, 1969;
- Перо (Стево) Цвијановић, 1926;
- Чедо (Младен) Цвијановић, 1944.
Имовина побијених и протераних лица српске националности опљачкана је, а све што се није могло однети разорено и спаљено. Знатан број Срба из Букове Греде који су одведени из села окончали су своје животе у логорима, а остатак је наредних месеци ослобођен разменом и враћен на слободну српску територију.
Жртве:
- Лазар (Арсеније) Васиљевић, 1961;
- Митар (Милан) Гаврић-Мићо, 1939;
- Милан (Петар) Гаврић, 1974;
- Зоран (Перо) Максимовић, 1969;
- Жарко (Јово) Максимовић, 1952;
- Драго (Перо) Цвијановић, 1963;
- Марко (Јован) Максимовић, 1937;
- Перо (Милан) Гаврић, 1944.
Злочин над Србима у Лужанима Босанским и Жеравцу 9. маја 1992. године
Лужани Босански и Жеравац, суседна села у општини Дервента на граници према Општини Српски Брод са доста измешаним становништвом (Лужани Босански: Срба 592, Хрвата 151, муслимана 1, Југословена 34, осталих 9; Жеравац: Срба 133, Хрвата 639, Југословена 11, осталих 4) српски делови оба села нападнути су и окупирани 9. маја 1992. За време напада и окупације убијено је, у знатном броју случајева на веома свиреп начин, у властитим кућама или у двориштима, велики број цивилних лица искључиво српске националности. Напад на Лужане и Жеравац извршили су припадници регуларних војних и полицијских јединица Републике Хрватске у садејству са истородним оружаним формацијама тзв. Армије БиХ регрутованим са подручја ове и суседних посавских општина. Похватани мештани српске националности одведени су у логор „Пољари“ у коме су били изложени даноноћним физичким мучењима и злостављању. Због сталне физичке тортуре у логору многи српски затвореници ових села оставили су ту своје недужне животе. Српска имовина у селу Лужани Босански, посебно резерве хране, пољопривредна механизација и сточни фонд опљачкани су, а стамбени и остали помоћни грађевински објекти и непокретности у доброј мери разорени и спаљени.
Жртве:
- Јелка (Павле) Јовичић, 1911;
- Видосава (Јаков) Шукурма, 1934;
- Михајло (Јово) Костић, 1911;
- Рајко (Крсто) Јовичић, 1946;
- Госпава (Павле) Мичић, 1915;
- Симеун (Коста) Плавшић-Гаринче, 1938;
- Боро (Стево) Марковић, 1961;
- Зоран (Аница) Милојевић, 1947. из Жеравца;
- Душан (Видо) Бановић, 1931;
- Вид (Игњо) Васић, 1920, Жеравац;
- Боро (Душан) Живковић, 1956, Жеравац;
- Невенка (Константин) Чечавац, 1927;
- Петар (Жарко) Аривуковић, 1964;
- Митар (Симо) Лукић, 1926;
- Мирко (Обрад) Ђурђић, 1952;
- Илија (Лазар) Бардак, 1924;
- Вучић (Јелка) Перо, 1921;
- Душан (Симеун) Којић, 1968;
- Недељко (Саво) Милошевић, 1968;
- Боро (Миленко) Радовановић, 1967;
- Ђорђе Стојаковић, 1918;
- Драго (Миле) Ћосић, 1965;
- Савка (Јовица) Шукурума, 1936;
- Даница (Обрад) Бановић, 1945 из Жеравца и
- Ђорђе (Глигор) Бановић, 1938. такође из Жеравца;
- Петар (Илија) Вучић, 1921.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ
.
[…] […]
[…] […]