Да се никада не заборави злочин над Србима у Лијешћу и Вијенцу
Приредила: Редакција Српске Рамонде
Злочин над Србима у Лијешћу 11. маја 1992. године
Лијешће, највеће српско село у Општини Српски Брод (Срба 1889, Хрвата 15, муслимана 3, Југословена 113, осталих 10) нападнуто и окупирано 11. маја 1992. од веома бројних снага тзв. Армије БиХ, регрутованих из хрватских и муслиманских насеља бродске и околних општина у републикама Хрватској и Босни и Херцеговини. У раздобљу окупације на веома различите начине: ватреним оружјем, ножем, спаљивањем или тупим предметима, појединачно или колективно, убијено је више лица српске националности овог села. Већина жртава страдала је у својим кућама и на својим имањима. Многи од оних који су похватани одведени су у логоре и тамо страдали. По освајању села разорена је српска православна црква Силазак Светог Духа из 1869, а Парохијски дом миниран и спаљен. Разорен и споменик подигнут жртвама хрватских усташких покоља и њиховог терора из Другог светског рата. Разорен јер су жртве терора овог села и у прошлом рату углавном била лица српске националности. Српска лична имовина,
покретна и непокретна, као и резерве хране и сточни фонд, опљачкани су, разорени и спаљени. Исто је учињено и са објектима друштвеног стандарда у селу. Избегли и преживели Срби заштиту су потражили на подручјима под контролом војних и цивилних власти Републике Српске.
Жртве:
- Јован (Драгољуб) Грабовац, 1943;
- Богољуб (Лука) Ивановић, 1907;
- Петар (Марко) Ивановић, 1919;
- Недељко (Милан) Митрић, 1953;
- Жељко (Урош) Митрић;
- Анђа (Жарко) Пејчић, 1937;
- Теодор (Томо) Пејчић, 1930;
- Стоја (Стево) Сријемац, 1913;
- Драгиња (Жарко) Шукурма, 1945;
- Ђука (Лука) Јаћимовић, 1914;
- Милица (Пејо) Костић, 1957;
- Николија (Алекса ) Кузмановић, 1907;
- Станоје (Глигор) Маслић, 1932;
- Глигор (Ђоко) Теодосић, 1926;
- Јока (Лазо) Топић, 1921;
- Вељко (Захарије) Сријемац, 1933;
- Петра (Захарије) Сријемац, 1930.
Поред наведених, у селу је страдао још извесан број лица која, можда неоправдано, не помињемо јер време њиховог страдања још није утврђено.
Злочин над Србима у Вијенцу 11. маја 1994. године
Вијенац, мало планинско српско село на чувеној Озрен планини (Срба 54, муслимана 5, осталих 2) у Општини Лукавац. Током рата село је више пута нападано: (26. маја. 1992; потом 01. јуна 1992; 18. јула 1992; 29. септембра. 1992, па од 29. новембра до 03. децембра 1992, наредне године 19. априла 1993. и 11. јуна 1993, а у 1994 напад од 3. марта 1994.) и у свим тим нападима регистроване су бројне жртве и велика разарања. Једанаестог маја 1994. извршен је последњи и најжешћи напад у коме су учествовале доста бројне оружане формације 2. и 4. корпуса тзв. Армије БиХ и добровољачке јединице из више исламских земаља које су се такође налазиле у саставу тзв. Армије БиХ. Помоћ проређеној и малобројној одбрани Вијенца пружили су мештани српске националности из околних озренских насеља и општина. Па и поред тога локални муслимани и муџахедини успели су да савладају српску одбрану и освоје село. Том приликом убијена су многа лица српске националности, а Вијенац опљачкан и разорен. Једанаести мај 1994. је почетак трајне окупације овог српског села.
Жртве:
- Недељко (Бошко) Бојић, 1953;
- Весељко (Жарко) Босић, 1960;
- Нинко (Драгољуб) Даниловић, 1966;
- Боро (Милутин) Даниловић, 1954;
- Бошко (Илија) Дрљић, 1945;
- Слободан (Симо) Дрљић, 1969;
- Симо (Теодор) Дрљић, 1950;
- Војко (Стојко) Зеленовић, 1956;
- Живорад (Давид) Илић, 1964;
- Миливоје (Стојан) Јовић, 1966;
- Славко (Мирко) Јотић, 1971;
- Тодор (Бошко) Ковачевић, 1946;
- Стојко (Милутин) Ковачевић;
- Миодраг (Недо) Лазић, 1972;
- Милорад (Саво) Малић, 1966;
- Ратко (Велимир) Марић, 1966;
- Жељко (Љубомир) Марић, 1963;
- Војко (Маринко) Марић, 1953;
- Недељко (Миленко) Марић, 1957;
- Богдан (Стојан) Марић, 1964;
- Бојан (Драго) Миливојевић, 1973;
- Вид (Илија) Миливојевић;
- Митар (Ристо) Миливојевић, 1972;
- Момир (Станоје) Митровић, 1961;
- Станко (Милоје) Мишић, 1949;
- Станоје (Радован) Накић, 1965;
- Владо (Љубо) Остојић, 1966;
- Саво (Бошко) Петковић, 1960;
- Бошко (Петко) Петковић, 1943;
- Драган (Маринко) Пијетловић, 1973;
- Душко (Панто) Планинчевић, 1959;
- Радојица (Бошко) Попадић, 1971;
- Богдан (Раде) Поповић, 1955;
- Влајко (Милан) Ракић, 1958;
- Винко (Станко) Рауковић;
- Теодор (Мирко) Савић, 1944;
- Весељко (Мирко) Смиљанић, 1957;
- Војин (Остоја) Суботић, 1958;
- Радивоје (Симо) Суботић, 1965;
- Предраг (Давид) Томић, 1967;
- Јанко (Јелисије) Чикојевић, 1976;
- Драгутин (Јово) Чикојевић, 1941;
- Новак (Симо) Чолић, 1972;
- Јово (Стојко) Шарић, 1947;
- Драган (Томо) Шућур, 1971.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ
[…] Злочини над Србима: 9. маја 1992. у Баљковици, Зборишту, Буковој Греди, Лужанима Босанским и Жеравцу Злочини над Србима: 10. маја 1992. у Сарајеву и 10. маја 1994. у Брчком Злочини над Србима: 11. маја 1992. у Лијешћу и 11. маја 1994. у В… […]
[…] Злочини над Србима: 8. до 12. маја 1992. у Полоју, 8. маја 1992. у Маглају и Јегиновом Лугу Злочини над Србима: 10. маја 1992. у Сарајеву и 10. маја 1994. у Брчком Злочини над Србима: 11. маја 1992. у Лијешћу и 11. маја 1994. у В… […]