Да се никада не заборави злочин над Србима у Гнионици, Горњем и Доњем Клакару и у Винској
Приредила: Редакција Српске Рамонде
Злочин над Србима у Горњем и Доњем Клакару 13. маја 1992. године
Горњи и Доњи Клакар, претежно српска села у Општини Српски Брод (Горњи Клакар:Срба 658, Хрвата 45 и Доњи Клакар Срба 551, Хрвата 14) изложена нападу и вишедневној окупацији 13. маја 1992. Окупацију су извршиле хрватско-муслиманске оружане формације из ове и суседних општина сврстаних у јединице тзв. Армије БиХ. Том приликом убијено је на веома суров, готово бестијалан начин више лица српске националности, а похватани мештани затворени и одведени у логоре. Остала, преживела, лица српске националности, која су успела да благовремено напусте Горњи и Доњи Клакар, нашла су се у туђини и избеглиштву на територији РС, Србије и СРЈ. Сва затечена српска имовина, резерве хране, пољопривредна механизација и веома богат сточни фонд опљачкани су и пренети у муслиманска и хрватска села, а стамбене и пословне зграде, као и остала непокретна имовина претворени у згаришта и разорени. У Доњем Клакару разорена је српска православна црква Светих врачева Козме и Дамјана, а спаљен и српски Светосавски дом.
Жртве:
- Петра (Јово) Васић-Петрија, 1930;
- Бранко (Стојко) Васић, 1923;
- Драгомир (Лазо) Пајић, 1930;
- Љеља (Тодор) Пајић, 1907;
- Глигор (Саво) Бардак, 1930;
- Стјепан (Станко) Глигоревић, 1930.
Поред наведених пронађено је још шест масакрираних цивила, али из формалног разлога није утврђено да су страдали наведеног дана и зато не наводимо њихова имена.
Злочин над Србима у Гнионици 13. маја 1992. године
Гнионица, припада посавској Општини Оџак. Напад на село (Хрвата 25, муслимана 5, Срба 780, Југословена 24, осталих 85) извршен је 13. маја 1992. У акцији освајања и окупацији учествовале су оружане формације регрутоване из муслиманских и хрватских села оџачке и суседних посавских општина. У време напада у Гнионици се налазио и велики број српских избеглица из околних села која су претходних дана већ била окупирана од стране тзв. Армије БиХ. Већина мештана и избеглица напустили су село. Отишли су у нади да ће се ускоро вратити, али и у страху да ће завршити као и Срби суседних села које су Хрвати и муслимани већ освојили, а то је логор и смрт у логору. Па и поред великог опреза у селу је ипак страдало више цивилних лица српске националности. Реч је, углавном, о старијим особама које су веровале да је довољно то што су невини и што ни једном муслиману или Хрвату нису никакво зло нанели. Тако нису мислили нападачи и окупатори. По њиховом мишљењу у селу жив може остати само онај човек који није Србин. Пљачку српске имовине, и овом приликом, извршили су припадници друге колоне нападача, цивили, односно жене, деца, старци, некадашње колеге са посла и комшије из истог или суседних села. У селу је уништена и српска црква Светог цара Лазара.
Жртве:
- Анка (Јовиша) Даниловић;
- Богдан (Раде) Даниловић;
- Јово (Томо) Даниловић, 1931;
- Маринко (Стево) Крстић,1970;
- Тимотије (Стево) Ракић, 1932;
- Богдан (Давид) Станојевић, 1930.
Злочин над Србима у Винској 13. маја 1992. године
Винска, село у Општини Српски Брод, у коме су Срби чинили доминантну већину (Срба 516, Хрвата 23), напале су 13. маја 1992. исте оружане формације тзв. Армије БиХ које су извршиле нападе и на остала српска насеља ове општине. Тог и наредна два дана у селу на свиреп начин убијене и спаљене три старије мушке особе српске националности. Похватани мештани су протерани у логоре у којима су изложени свим облицима злостављања, а многи потом убијени. Гранатирана је, разорена, опљачкана и оскрнављена српска православна црква Рођење Пресвете Богородице, а Парохијски дом опљачкан и спаљен. Разорен споменик НОБ подигнут палим локалним антифашистичким борцима и жртвама усташког терора, углавном лицима српске националности, страдалим у време Другог светског рата. Сва српска лична имовина и богат сточни фонд опљачкани, а остало спаљено и разорено.
Жртве:
- Бошко (Лука) Марковић, 1923;
- Бранко (Лука) Јовичић, 1929;
- Рајко (Алекса) Јовичић, 1934.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници, Твитер и Вконтакт налогу и придружите нам се на Телеграм каналу и Вибер заједници.
Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ
[…] Злочини над Србима 13. маја 1992. у Гнионици и у Горњем и До… […]
[…] […]