Да се не забораве злочини над Србима у Дервенти
Чардак и Јасиковача, приградска суседна српска насеља општинског центра и града Дервента које су хрватскомуслиманске снаге Армије БиХ опколиле и почеле да нападају и гранатирају 15-16. априла 1992. У акцији је учествовало неколико стотина Хрвата и муслимана, углавном добровољаца, припадника тзв. Армије БиХ из ове и суседних општина, уз снажну подршку тешког наоружања које су из Републике Хрватске довезли припадници регуларних оружаних снага ове некадашње југословенске републике.
Дана 24. априла опкољене мештане посетили су представници Међународне заједице који су посредовали, али, на жалост, нису онемогућили нападаче да остваре своје намере. У наредна два дана, 25-26. априла неколико група жена и деце преко реке Укрине успело да се спасе и пређе на српску територију. Па и поред тога велики број мештана је убијен или завршио у логорима за Србе који су отворени на више места у општини: у просторијама бившег Дома ЈНА, касарни Рабић, насељу Поље (кућа Јозе Јураковић) и основној школи у хрватском селу Пољарима.
У току окупације која је трајала до Видовдана и пробоја спасоносног коридора и ослобађања овог дела Посавине, у самом граду, поготову у периферним насељима Чардак и Јасиковача, убијено више десетина особа српске националности. Многе жртве су масакриране и спаљене у својим кућама.
Ексхумација страдалника је извршена у масовној гробници на гробљу у Модрану 18. децембра и у заједничкој гробници насеља Чардак између 21. и 23. децембра 1992. године. У току више од два месеца окупације српска покретна имовина је опљачкана, а непокретна имовина спаљена и разорена. За то време у Дервенти је уништен православни храм Успење Пресвете Богородице из 1885. године и Парохијски дом. Дервента је у току оружаних сукоба и окупације, вероватно најразоренији град на просторима некадашње Југославије.
Жртве:
- Вељко (Паво) Лазаревић, 1947, његова супруга
- Мирјана (Влајко) Лазаревић, 1950. и њихов син
- Душко (Вељко) Лазаревић, 1972;
- Станимир (Тодо) Дејановић, 1952;
- Драгутин (Миливоје) Благоичевић, 1962;
- Даница (Душан) Ћудић, 1954;
- Милојко (Драго) Поповић, 1965;
- Бошко (Недељко) Новић, 1963;
- Гавро (Алекса) Петковић, 1934;
- Миланка (Ненад) Благојевић, 1952;
- Петар (Душан) Врач, 1951;
- Петар (Јово) Татомир, 1956;
- Милан (Млађен) Савић, 1950;
- Душан (Бранко) Катанић, 1955;
- Слободан (Милован) Ђекић, 1956;
- Ђорђо (Петар) Симић-Ђоко, 1956;
- Ранко (Благоје) Ђураш, 1922;
- Игњатије (Јово) Марић, 1948;
- Миленко (Душан) Марковић, 1955;
- Миленко (Драгутин) Радановић, 1947;
- Симо (Миле) Зечевић, 1934;
- Ружица (Ковиљка) Савић, 1972;
- Ђуро (Милан) Тривановић, 1952;
- Видосава (Илија) Цвијетковић, 1917;
- Пантелија (Илија) Поповић, 1921;
- Златко (Момчило) Ђалић-Батан, 1955;
- Благоје (Марко) Ђураш, 1947;
- Борис Стјепановић, 1932;
- Симеун (Душан) Симикић, 1929;
- Петар (Ђорђе) Николић, 1937;
- Саво (Милан) Гаврић, 1947;
- Жељко (Станоје) Чолић, 1972;
- непозната девојчица од око 16 година.
Дервента, центар града, 24. април 1992. Добар део сеоских насеља великог дела босанске Посавине, поготово градове и општинске центре, окупирале су хрватске војне формације пристигле из суседне државе којима су се придружиле раније илегално формиране разне паравојне и параполицијске јединице, састављене од Хрвата и муслимана из тог дела Босне. Терор над Србима почео је да бесни као што је беснео над Србима и Јеврејима у време немачке окупације и Павелићеве Независне Државе Хрватске. Српско становништво нашло се без елементарне физичке или правне заштите, препуштено на милост и немилост представника нових власти. У Дервенти, као и у осталим градовима, прогони над Србима завршавају се или убиствима или хапшењима и одвођењем у концетрационе логоре. Породица Саве Живковића ликвидирана је у властитој кући на веома суров начин.
Жртве:
- Горан (Саво) Живковић, 1977, његова мајка
- Јелена (Раде) Живковић, 1944. и отац
- Саво (Бошко) Живковић, 1946.
Злочин у Кострешу-Општина Дервента 4. априла 1992. године био је увод у злочине над Србима у Дервенти.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини хрватских и муслиманских снага 1992-1995 у БиХ
Be First to Comment