Да се не забораве злочини над Србима у Српском Броду и на Игману
СРПСКИ БРОД
Српски Брод, градско насеље и општински центар (Хрвата 4097, муслимана 2284, Срба 4409, Југословена 2711, осталих 544) запоселе су 3. марта 1992. хрватско-муслиманске јединице 108. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) из Републике Хрватске у сарадњи и уз помоћ локалних паравојних формација.
То је био први акт запоседања територије и отворене агресије Републике Хрватске и њених оружаних јединица према БиХ и СФРЈ.
Сам град, као и многа села ове општине, првенствено она у којима живе припадници српског народа, од тог дана су окупирани, а мештани изложени свакодневном прогону, малтретирању, пљачки и убиствима.
У раздобљу до ослобађања ове општине 7. октобра 1992. у граду је, најчешће на веома свиреп начин и у властитим кућама и становима, убијено више десетина лица српске националности.
Остали Срби су позатварани и спроведени у логоре, од којих су многи били на територији Р. Хрватске.
И у логорима за Србе, како оним у БиХ, тако и у оним у Р. Хрватској, убијено више десетина лица из Брода и околних села.
И само градско насеље је било претворено у логор а Срби нису имали право одласка са тог подручја. (У то време на мосту преко реке Саве између Босанског и Славонског Брода било је окачено упозорење по коме је Србима и псима био забрањен прелаз.)
Судбину својих верника делиле су и српске православне богомоље. Порушено је српско православно гробље.
Минирана је и до темеља разорена црква Пресвете Богородице подигнута 1890. Опљачкан и гранатама оштећен Парохијски дом.
Разорени и остали културни и историјски споменици, као што је Спомен костурница жртава фашистичког терора из Другог светског рата; миниран је и Споменик убијеним Јеврејима у Тулеку; потом споменик народном хероју Драги Видошевићу; споменик у Махали поред реке Саве, посвећен такође жртвама фашизма; минирана спомен биста Фрица Павлика у Средњошколском центру.
Опонашајући некадашње усташке походе уништавана су сва антифашистичка, српска и православна обележја, односно обележја немачких, хрватских и муслиманских злочина у прошлом рату и за време владавине НДХ над српским народом овог краја.
Отворене егзекуције над Србима Брода почеле су 25. марта 1992. у раним јутарњим часовима када су брутално, без непосредног повода, убијена три лица српске националности.
Њихова кућа разорена и запаљена.
Злочин извршила група хрватских екстремиста, чланова Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), и тиме, у доброј мери, најавили наредне догађаје и период наступајућег првенствено хрватског, али и муслиманског, терора над српским народом и његовом имовином у Броду и овом делу босанске Посавине.
Жртве:
- Андрија (Петар) Мартић, 1935; његов син
- Момир (Андрија) Мартић, 1961. и
- Душко (Милан) Дујанић, 1967.
Том приликом тешко су повређени Момирова супруга Мерима (дев.
Конџић) и Бранко Дујанић.
ИГМАН
Сарајево, планина Игман. У време док су на принудном раду за Игманску бригаду тзв. Армије БиХ копали траншеје и утврђења, 25. марта 1993. убијена су три старија српска затвореника.
Код муслимана и Хрвата се од почетка напада на Србе већ увелико усталила пракса да мушкарце српске националности, подједнако цивиле покупљене на сарајевским улицама, као и затворенике из бројних логора, употребљавају за најопасније подухвате, а најчешће као живи штит приликом напада на линије српске одбране или за инжењерске радове на копању ровова и траншеја.
Тако су наведеног дана после окончања посла који су обавили, уместо да добију храну и крену на одмор, убијена тројица српских затвореника.
Жртве:
- Раде (Милан) Стјепановић, 1938;
- Недељко (Ђорђо) Шућур, 1936;
- Данило (Јелка) Рајић, 1936.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор: Драгана Гавриловић: Масовни злочини муслиманских и хрватских снага 1992–1995.
Be First to Comment