Да се не забораве злочини над Србима у Рилићу, Бареву, Занаглини и Горњој Брези
Рилић, Општина Купрес, село које чине само припадници српског народа (Срба 202) и које су 7. априла 1992. напале и опустошиле углавном исте, већ поменуте, хрватско-муслиманске оружане формације, пристигле из Р. Хрватске. Оне су извршиле агресију на СФРЈ, купрешку висораван и сам град Купрес. У поробљавању Рилића учествовале су и илегалне паравојне партијске оружане јединице локалних Хрвата и муслимана. Ни у овом случају ЈНА се није на време супродставила и спречила нападаче. Жртве напада су искључиво лица српске националности. Поред неколико убистава, од којих су нека извршена на бестијалан начин, нападачи су из села Рилић протерали или затворили похватане преживеле мештане, а њихову имовину опљачкали. Оно што нису могли да однесу разорили су и попалили.
Жртве:
- Нико (Божо) Малеш, 1931;
- Душан (Ђуро) Соро, 1934;
- Борисав (Љубо) Рудић, 1941.
Барево, најбројније село у Општини Јајце у коме већину чине мештани хрватске националности (Хрвата 934, муслимана 513, Срба 156). Наоружани Хрвати и муслимани, мештани Барева и њихови саучесници из околних хрватских и муслиманских насеља у униформама и са ознакама једне од више хрватских паравојних илегалних оружаних формација, познатих под називом „Хрватске ослободилачке снаге“ (ХОС), 8. априла 1992. два дана након што је БиХ добила међународно признање, на препад, из заседе на једном од њихових „контролних пунктова“, убили су седам ненаоружаних припадника резервног састава ЈНА, ВП 1445. Можда треба подсетити да је ЈНА у то време била једина легална оружана војна формација у БиХ. Злочин се догодио на магистралном путу код хидроелектране „Јајце 2“. Припадници паравојне формације ХОС-а без непосредног повода и уобичајених овлашћења том приликом пресрели су аутобус ДП „Сервистранс“ (Доњи Вакуф) који је саобраћао на редовној линији Бања Лука-Бугојно и из лаког пешадијског наоружања убили седам резевиста ЈНА српске националности. У истом нападу тешке телесне повреде задобило је и шест цивилних лица, путника који су се налазили у аутобусу. То је био први јаван оружани терористички препад на лица српске националности на подручју ове општине.
Жртве:
- Бранислав (Симо) Зељко, 1965. из Благаја, оп. Д. Вакуф;
- Јово (Миле) Икић, 1969. из Маслића, оп. Бугојно;
- Ново (Љубо) Клиндо, 1964. из Градишке;
- Душан (Трифко) Кочабер, 1962. из Маслића;
- Саво (Миленко) Сукара, 1964. из Голеша, оп. Травник;
- Драган (Станко) Будиша, 1965. из Бугојна и
- Предраг (Славко) Ђимић, 1970. из Бугојна.
Занаглина, мало српско село (66 становника) у Општини Купрес. Напад на Занаглину и окупацију овог села извршиле су, у току свеобухватне офанзиве на подручје Купреса и Купрешке висоравни, већ помињане оружане формације Републике Хрватске и локални паравојни састави, претежно регрутовани из хрватских и муслиманских насеља купрешке и суседних општина. Окупација села трајала је три дана, од 7. до 9. априла 1992. У том раздобљу и ово српско село до темеља уништено, а више мештана убијено. Остатак, преживелих и похватаних становника српске националности протеран у логоре. Њихова имовина је опљачкана, а што се није омогло однети спаљено је и разорено.
Жртве:
- Спремо (Бранко) Милорад-Поп, 1936;
- Соро (Ђуро) Душан, 1934;
- Марић (Јово) Спасоје, 1930;
- Соро (Митар) Петар, 1914;
- Спремо ( Стјепан) Страхило, 1910.
Горња Бреза (Срба 15, муслимана 493, Хрвата 32, Југословена 36, осталих 6) Општина Бреза, ноћу 7-8. априла 1993. у породичној кући Ранка Новаковића масакрирана су четири члана ове породице. Злочин над овим, претежно женским особама, цивилима српске националности извршили су наоружани локални припадници тзв. Армије БиХ. Једино је покојни Рајко Новаковић убијен ватреним оружјем, остале, три женске, жртве убијене ножевима. Породица је током рата била изложена сталном малтретирању и претресима, у потрази за радио-станицом коју су Новаковићи наводно скривали и преко ње редовно обавештавали српску артиљерију где и како да гађа муслиманске положаје и Горњу Брезу. То је, по свему судећи, био разлог за покољ ове породице и пљачку њихове имовине.
Жртве:
- Ранко (Милан) Новаковић, 1934. и његова супруга
- Обренија (Јово) Новаковић, 1932, његова снаха
- Милка (Илија) Новаковић, 1934. и његова старија сестра
- Рајка (Милан) Новаковић- Ристић, 1922.
Пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру, Вконтакту, Телеграму и Виберу!
Извор:Драгана Гавриловић: Масовни злочини муслиманских и хрватских снага 1992-1995 у БиХ
Be First to Comment